Kiselo telo

Zašto je bitno znati koja hrana u našem telu pravi kiselu sredinu a koja baznu?

Da bi od hrane imali maksimalnu korist treba da znamo šta jedemo, zašto jedemo, koliko da jedemo, kada da jedemo, a pogotovo šta da ne jedemo, itd. Slično je i sa stilom života.
Ako istinski razumemo zašto je neki stil života zdrav, a neki nas vodi u bolest, onda ćemo mnogo lakše i doslednije paziti kako živimo.

Mnogi već znaju ili su čuli da je za podizanje imuniteta, ubrzavanje metabolizma, započinjanja procesa mršavljenja ili oslobadjanja od nekih tegoba kao npr.alergija, kamenja u bubrezima, candide... bitno naučiti šta je to kiselo stanje tela a šta bazno. 

Normalno stanje tela je bazno i kada god unesemo hranu koja naruši taj pH, telo samo pokušava da to popravi.

Sva istraživanja govore da su loše navike u ishrani i stilu života - većinu nosi podneblje i mentalitet - doveli do toga da su nam tela jako kisela. Niko ne spori da je srpska kuhinja jako ukusna ali je zato uglavnom i jako nezdrava. 

Posledice

Posledice kiselog pH i kisele ravnoteže su: smanjena sposobnost tela da apsorbuje minerale i ostale hranljive materije, smanjena proizvodnja energije na ćelijskom nivou, smanjena sposobnost za obnavljanje ćelija, smanjena sposobnost tela za detoksifikaciju od teških metala, a to sve vodi ka kasnijem, neminovnom bržem ili sporijem propadanju imunog sistema, razvijaju se bolesti, povećava se telesna težina ... 

Kisela sredina jako uporava metabolizam, odlična je podloga i hrana za razne bakterije i viruse koje se u njoj ramnožavaju pa time oslabljujemo naš imunitet. Takva ishrana nam izvlači postojeći Ca (kalcijum) iz kostiju pa još brže i lakše dolazi do osteoporoze, manjka Mg i K u telu. Dolazi do razlaganja mišića pa nastaje amonijak koji je snažno bazan. Kada se ta reakcija završi, minerali iz kostiju i razloženi elementi mišića se izbacuju urinom kroz bubrege koji su filteri tela i koje to opterećuje. Vremenom se tako stvara kamenje u jetri, bubrezima ili žučnoj kesi, dolazi do slabljenja mišića, grčeva u mišićima, aritmija, slabi srce, oštećuju se bubrezi...

Rak ne može da se razvije u baznoj sredini nego samo u kiseloj. Naučnici i lekari tvrde da svi koji boluju od raka imaju izuzetno nizak pH.
Ovo je samo jedan od sajtova na internetu gde možete pročitati više o ovoj temi i alternativnim rešenjima.

Sve što unesemo u sebe kroz hranu ili piće (pa čak i voda) može biti kisela ili bazna hrana.

Kiselost ili baznost se posmatraju ili izražavaju preko pH. pH skala ima vrednosti od 0 do 14, pri čemu je 0 najkiselije, 14 najbaznije. pH stomačne kiseline je 1, vina 3,5, obične vode je neutralan, 7, venska krv je 7.35, aretrijska 7.40. Idealna vrednost pH za ljudsko telo je blago bazna, u granicama od 7.35-7.45.
Održavanje ravnoteže kiselosti i baznosti u našem telu znači regulisanje koncentracije vodonikovih jona u našim telesnim tečnostima.

Kombinovanje hrane

Loše kombinovana hrana vari se oko 8 sati i više, istruli u želucu a telo onda troši veliku količinu energije. Sve to ima za posledicu stvaranje toksičnih materija koje izazivaju želudačne tegobe, nadimanje, bol u gornjem delu trbuha, stvaranje prevelike količine gasova i zatvor. A hranjivi sastojci kojih je bilo u hrani, nestali su. Sve što unosimo u organizam sagori donekle pomoću kiseonika, dok drugi koji nije sagoreo može da utiče i izmeni acido-baznu ravnotežu u organizmu. Namirnice se dele na tri grupe: bazne, kisele i neutralne.

Kiselo-baznu ravnotežu u organizmu može da poremeti i način pripreme hrane. Ako hranu podgrevamo više puta, ako je pohujemo, pržimo u velikoj masnoći, pečemo na životinjskoj masti, povećaće se kiselost u organizmu.

Pravilno pripremljenu i kombinovanu hranu organizam maksimalno razgradi, apsorbuje i iskoristi.

  • Posle kuvanog jela ne jedite voće i drugu sirovu hranu. 
  • Krompir i testenine jedite sa sosom od povrća. 
  • Hleb i krompir podelite u dva obroka. 
  • Sa mesom nemojte jesti pirinač, sir ili hleb, već hranu s visokim sadržajem vode. 
  • Meso sa roštilja kombinujte sa crvenim ili belim lukom i svežim salatama. 
  • Ribu prelijte limunovim sokom i peršunovim listom. 
  • Ne jedite supu sa rezancima, jaja i kolač sa mlekom i jajima u istom obroku. 
  • Keks ne kombinujte sa kiselo mlečnim proizvodima. 
  • Istovremeno ne jedite meso, jaja i ribu. 
  • U istom obroku ne mešajte suviše namirnica, jer ćete preopteretiti organe za varenje. 
  • Semenke se jedu same ili sa salatama od povrća (zamenjuju ulja). 
  • Jabuke i banane, koje se ne fermentišu odmah posle jela, kombinujte sa ceerlijama. 
  • Voće koje se brzo fermentiše, breskve, šljive, jagode jedite zasebno. Ne kombinujte mleko sa namirnicama od brašna. 
  • ako jedemo ribu trebamo smanjiti unos žitarica a povećati unos povrća i voća. Treba jesti limun i bademe sa ribom. 
  • Ako pijemo kafu i alkohol trebamo unositi više baznih namirnica. 

Dobro kombinovana hrana utiče na pravilan razvoj organizma, dobro raspoloženje i celokupno zdravstveno stanje 

Kako se hrana deli na kiselu ili baznu?

Hrana se deli na hranu koja formira kiselu ili baznu reakciju u našem telu, tj. da li ostavlja kiselinski ili bazni ostatak u našem telu. Važno je imati na umu, kakav učinak hrana ima na naše telo, a ne da li ima kiseli ukus. Hrana koja ima kiseli efekat, donosi i ostavlja vodonikov jon u našem telu, čineči sredinu našeg tela kiselom, hrana koja ima bazni efekat odnosi vodonikov jon, čineći sredinu našeg tela baznom.

Najzastupljenija hrana koja ostavlja kiseli efekat je tzv."brza" hrana i hrana bogata životinjskim proteinima, kao i kafa, cigarete, alkohol !

Poenta priče je da treba održavati ispravan pH u našem telu, održavati ravnotežu kiselog i baznog konstantnom.

Idealan odnos kiselog i baznog 

Odnos, najpriblizniji idealnom, bi bio 4 dela 'bazne' hrane i jedan deo 'kisele' hrane - to važi za one koji vežbaju i jedu 5 x dnevno.
Samo vežbanje, fitnes i sližno, samo po sebi stvara kiselu sredinu u telu i to je normalna reakcija tela zbog mlečne kiseline u mišićima, ali vam zato posle treba kvalitetan odmor i pravilna ishrana da telo samo razloži tu kiselinu i postane baznije (ali ako posle vezbanja uzmete ''diet''  kolu ili sl. kao što većina mladih to radi, onda telo bude još kiselije). Kako bi neutralisali jednu čašu koka'kole koja ima pH 2, potrebno je 32 čaše vode koja ima pH 10 !!!
Za one koji ne vežbaju i  jedu 3 x dnevno, povoljan odnos za unos hrane bi bio 2 bazno : 1kisleo.

Kiseli pH se najčešće javlja zbog 'kisele' ishrane, ali na to jako utiču emotivni stresovi, izloženost raznoraznim toksinima, i bilo koji procesi koji ćeliji oduzimaju kiseonik npr. plitak dah, pušenje..

Hrana po grupama

Zanimljivo je da limun iako kiseo po ukusu čini sredinu organizma baznim pa ga treba što češće koristiti.

- Konzumiranje velikih količina životinjskih belančevina (uključujući crveno meso, perad i ribu) oslobađa sulfuričku kiselinu metabolisanjem aminokiselina sa sadržajem sumpora, što takođe doprinosi većoj kiselosti.
Ta kiselost se može neutralisati povećanom konzumacijom voća i povrća (bogatog kalijum-bikarbonatom).

- Žitarice kao što su pšenica, raž i kukuruz imaju takođe kiselotvorni efekat, bez obzira da li su u obliku belog hleba, cerealija, paste ili proizvoda od integralnih žitarica.

- Konzumiranje previše kuhinjske soli (natrijum-hlorida) takođe doprinosi kiselosti organizma. Hloridi su kiselotvorni. Hloridi takođe grče krvne sudove, a suženi krvni sudovi smanjuju cirkulaciju. Pošto čitavo telo zavisi od zdrave cirkulacije, vazokonstrikcija doprinosi srčanim oboljenjima, šlogu, demenciji i verovatno svim drugim degenerativnim bolestima.
Umesto obične soli, koristite kalijumovu nerafinisanu so uz više svežeg voća i povrća.

Ako hoćemo da povratimo normalnu pH vrednost organizma, treba da konzumiramo više voća i povrća u ishrani. Voće i povrće je bogato solima kalijuma, prirodnim baferom (neutralizatorom kiselosti). Ako jedemo malo tih namirnica, to nas lišava kalijuma, minerala koji nas štiti od hipertenzije i šloga.


Integralne žitarice i neke vrste mahunarki (sočivo) utiču na povećanje kiselosti dok povrće i voće utiče na povećavanje baznosti i zbog toga je vazno u danu jesti namirnice od obe grupe. 
Ako dodamo ribu, mlečne proizvode i meso ishrana više stvara kiselu sredinu i povećava potrebu za namirnicama koje stvaraju baznu sredinu. Visoko kalorična hrana sa niskim hranljivim vrednostima, kafa, pušenje i alkohol - stvara još kiseliju sredinu. A prekomerna kiselost pogoršava zdravlje.

Kada unosimo više hrane koja stvara baznu sredinu, telo skladišti minerale. Kada ishrana postaje suviše kisela telo koristi te minerale da povrati ravnotežu. Pošto se minerali, kao što je fosfor, uzimaju direktno iz kostiju, ovo bi moglo da dovede do slabljena kostiju i moglo bi pojačati kostobolna stanja.

Mnogo je lakše telu da balansira namirnice koje su bliže neutralnim nego da uravnoteži krajnosti. Ali pošto nije moguće zasnovati ishranu samo na neutralnim namirnicama treba planirati podjednak unos kiselih i baznih namirnica.

Samo se za mesne namirnice i pojedine žitarice pouzdano zna da prave kiselu sredinu.
Što se voća i povrća tiče, nema pouzdanih tabela. Na internetu možete pronaći različite tabele koje su potpuno kontradiktorne jedna drugoj a bave se istom tematikom.
 
Čak i emocije mogu u telu da stvaraju odredjenu sredinu!

Baznu sredinu stvaraju mir, molitva, ljubav, dobrota, a kiselu preteran zamor, bes, strah, stres, ljubomora.


Jedite pametno, mislite pozitivno i uživajte u zdravom životu!

Comments